ILUSTROVANA ISTORIJA SVETA PDF

План курса: 1. Свет од до Робертс, Европа , Београд ; F. Gildea, Barricades and Borders.

Author:Goltimi Zulum
Country:Kuwait
Language:English (Spanish)
Genre:Business
Published (Last):15 January 2010
Pages:367
PDF File Size:15.61 Mb
ePub File Size:14.99 Mb
ISBN:328-7-25993-371-8
Downloads:60410
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Tegul



Kretali su se iz severnih stepa iza Karpata na topli jug Evrope i probili sve do granica Azije. I danas u Judejskoj pustinji postoji manastir Svetog Save osvecenog jerusalimskog, koji svedoci o prisutnosti srpskog bica i duse. Srbi su kao pleme slovenskog naroda ziveli severoistocno iza Karpata, na izvorima i gornjem toku reka: Visle i Odre, Dnjestra i Buga, i u zapadnom delu dnjeparskog kraja.

Krajem IV veka nove ere, kada su iz Azije preko Rusije i Ukrajine poceli Huni da prodiru, pokoravajuci mnoge evropske narode, Sloveni koji su bili podeljeni i neslozni u odbrani, pod tom najezdom krenuli su u veliku seobu. Citav vek i po je protekao u tim seobama starih Slovena.

Na danasnjoj teritoriji Srbije, pre dolaska Slovena, ziveli su Iliri i Tracani. Sloveni su se na jugu Starog kontineta pojavili zajedno sa Avarima, u najezdi plemena, koja je nastala posle pada i podele Rimskog carstva. Sloveni, a i Srbi sa njima, zaustavljeni su ispred Carigrada Kako je zabelezio car Konstantin Porfirogenit po jednom narodu, verovatno najvecem i najacem, iz tog slovenskog bratstva, Srbima, oblast oko Soluna je tada i dobila ime Servija.

Bio je to, moze se danas reci, prvi veliki talas seobe Srba sa severa Evrope na Balkan. Vladarski sin koji je doveo Srbe na prostor izmedju Dunava i planine Balkan, zapisano je u istoriji, umro je pre Tom rodu pripadali su se i arhonti, prvi srpski knezovi Viseslav, Radoslav, Prisogoj i Vlastimir, koji su se pokoravali carevima Vizantije.

Srbi su u IX veku primili hriscanstvo, a kada je knez Vlastimir porazio bugarskog kana Presija, oglasio je ujedinjenje srpskih plemena, stvaranje srpske vojske i drzave na teritoriji Raske. Poradjanje prvih drzava srpskog naroda Raske, Zahumlja i Duklje na Balkanu proteklo je u neprestanim bitkama sa Vizantijom i Bugarskom sa jedne strane, a potom na pocetku XII veka sa ugarskim carstvom.

Do Nemanja je ofanzivnom politikom prosirivao zivotni prostor za Srbe i preko Nisa stigao do izvora Juzne Morave i Kosova i Metohije. Na zapadu je osvojio Duklju sa primorskim gradovima i svoje carstvo prostro, kako su pesnici kazivali, od Kotora do Sofije.

Srbija se i pod carom Dusanom sirila, pa je u drugoj polovini XIV veka zahvatila skoro dve trecine Balkanskog poluostrva. To sirenje drzave i naroda moze se tumaciti i kao druga velika seoba Srba po Balkanu. Posle smrti cara Dusana pocinje pad srpske drzave, koji je za posledicu imao ostavljanje i ostajanje srpskog naroda u tudjim zemljama.

Prodor Turaka na Balkan i porazi Srba u bitkama sa njima pred kraj XIV veka, pokrenuli su treci veliki talas iseljavanja srpskog naroda na sever i zapad.

Stanovnistvo je tada bezalo iz krskih predela na Primorje. U primorske gradove sklanjala se i srpska vlastela, pre svega u Dubrovnik, Kotor i Zadar. S vremena na vreme, usled upada Turaka, stanovnistvo je u masama bezalo ka obali. Od Docnije, kada ni tamo nisu vise nalazili posla, prebacivali su se u Apuliju. U istoriji je, medjutim, ostala najvise upamcena seoba Srbi koji su u ovom talasu preplavili Evropu udarili su temelje srpske zajednice, koja je u narednom periodu, neprestano rasla, a mnogo redje i opadala.

Cetiri decenije kasnije Srbi su se opet, peti put, pomerili prema Istoku, ovog puta u Rusiju, Ukrajinu, Slovacku, Belorusiju, Moldaviju. Racuna se da je tada unutar beckog casrtsva pokrenuto Oni su formirali dva naselja Novu Serbija i Slavjano-Serbija. Rastrkan na prostoru od Ugarske do Grcke srpski narod, primoran da traga za golom egzistencijom, krajem XIX i pocetkom XX veka je opet krenuo u sestu veliku seobu ka zapadnim drzavama Starog kontinenta.

U prvim decenijama XX veka, pred Prvi svetski rat, a potom izmedju dva rata, kada su razvijene zemlje Zapadne Evrope dostizale veliki ekonomski prosperitet, migracije Srba sa jugoslovenskih prostora dobile su na znacaju. Godine Glavne zemlje koje su ih privukle bile su Francuska i Belgija, a potom Nemacka i Cehoslovacka. Medjutim, kako tvrdi dr Vladimir Grecic, medju iseljenima je bilo najmanje Srba, a mnogo vise Slovenaca i Hrvata. Ekonomska kriza, a narocito dolazeci fasizam i novi rat, vratili su mnoge ekonomske migrante natrag u Jugoslaviju.

Pored evropskih zemalja ovaj sesti talas zahvatio je sva tri americka kontinenta. Prema nekim procenama, pre balkanskih ratova samo u SAD je zivelo oko Ova migracija Srba trajala je najduze, cak do pocetka Drugog svetskog rata. U vreme Drugog svetskog rata, prilikom sedme migracije, sa srpskih teritorija je zarobljeno ili proterano preko Zarobljenici su bili po logorima Treceg rajha, od Nemacke i Austrije preko Poljske, Ceske, Slovacne do Italije i Afrike, iz kojih su odlazili u emigraciju u prekookeanske drzave, jer su zbog komunizma u Jugoslaviji, odlucili da ostanu u tudjini.

Drugu vrstu politickih emigranata cinili su novi begunci, antimokunisti iz svih jugoslovenskih republika, koji su ilegalno izlazili iz Jugoslavije. Podaci Komesarijata za izbeglice OUN iz Manjina njih imala je status politickih izgnanika, a vecina status jeftine radne snage. Useljavanje Srba u SAD traje skoro dva veka i predstavlja, posle srpskih seoba po juznoj i istocnoj Evropi, durgi najveci pokret srpskog naroda sa svojih ognjista.

U istoriji americke imigracije opste je prihvacena podela na tzv. Velika vecina srpskog iseljenistva pripada upravo ovoj poslednjoj etapi naseljavanja Severne Amerike. Treci, useljenika u periodu izmedju dva svetska rata Cetvrti, dolazak raseljenih lica iz Evrope posle Drugog svetskog rata Peti, najnovije useljavanje u SAD od Ovom treba svakako dodati i sesti talac useljavanja u SAD koji pocinje od burnih zbivanja Sredinom sezdesetih godina, posle potpisivanja bilatelarnih ugovora o odlasku srpskih radnika na privremeni rad u evropske metropole, za samo desetak godina broj srpskih gastarbajtera u Zapadnoj Evropi popeo se na skoro Ova evropska srpska migracija, tvrdi dr Vladimir Grecic, bila je uslovljena iskljucivo ekonomskim faktorima, i bogatih zemalja, kojima je bila potrebna jeftina i strucna radna snaga, i Jugoslaviji, koja je zelela da resi problem nezaposlenosti i viska strucne radne snage.

Ekonomske migracije jeftine radne snage na zapad, potakle su krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina proslog veka i kretanje srpskih poslovnih ljudi, strucnjaka svih vrsta, umetnika i sportista preko granice srpskih prostora u tadasnjoj SFRJ.

Od tada do danas preko 3. Pocetak novog rata na Balkanu, izazvao je devedesetih godina raspad komunisticke Jugoslavije u kojoj je zivelo 9,5 miliona Srba i Crnogoraca.

Politicka kriza Ovaj deseti talas iseljavanja Srba zahvatio je srpski narod iz svih bivsih jugoslovenskih republika. Da bi Srbi izbegli stradanja u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini krenuli su u seobu u dva pravca — ka otadzbini Srbiji i ka inostranstvu. Prema podacima Viskog komesarijata UN za izbeglice, do jula Vecinu su cinili Srbi. Procenjuje se da je jos toliko nasih ljudi izaslo iz bivse Jugoslavije i krenulo preko Starog kontinenta i u druge krajeve sveta.

Novi iseljeni Srbi, njih oko U ovoj desetoj seobi, koja jos traje, gotovo Najvaznije prekookeanske zemlje prijema mladih pametnih Srba poslednjih decenija i danas su Kanada, koja je apsorbovala oko Kanada je, na primer, primila od nas oko menadzera, 4. Ovakva migracija strucnih ljudi i u naciji se naziva odliv mozgova.

Srpski narod zivi u tri svoje drzave, Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj i u devedeset stranih zemalja na svih pet kontinenata. Prema popisima useljenickih drzava u dijaspori zivi oko 2,8 miliona Srba. To je siroko prostranstvo cija udaljenost, od Novog Zelanda preko Azije, Evrope i Amerike do Aljaske, iznosi cetrdeset hiljada kilometara. Kako je to vec istorijska sudbina, a i politicka volja odlucila, Srbi u rasejanju imaju najmanje cetiri statusa — nacionalne manjine, iseljenika, radnika na privremenom radu i izbeglica.

Taj status Srbima su dale zemlje useljavanje, koje su shodno svojoj politici brinule o deseljavanju i integraciji Srba. Najvise Srba danas ima u SAD, oko Ruska Federacija ima oko U Grckoj ih je do 9.

U Hrvatskoj ih je prema najnovijim podacima blizu Od susednih zemalja Srba ima jos u Albaniji — Srbi naseljavaju i daleke zemlje. Australija ima oko Taj status je odredjivan, pre svega, politickom voljom nasih suseda, a potom i medjunarodnim konvencijama, koje su status manjine limitirale procentom ucesca stranaca u domicilnoj drzavi.

Srbi su nekada u Madjarskoj cinili cak 12 odsto stanovnistva, a danas je taj procenat ispod 5 odsto. SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija, Juzna Amerika, a poslednjih godina i Novi Zeland i Juznoafricka republika otvorile su granice za useljavanje stranaca, koji su pozeleli da prime njihovo drzavljanstvo. Zbog takve useljenicke politike za ove drzave jedno vreme su bili zainteresovani prevashodno siromasni slojevi, a potom i imucniji, obrazovaniji slojevi stanovnista sa Starog kontinenta, Azije i Afrike.

Kanada je, na primer, poznata kao drzava koja je iz Srbije prosto usisavala mlade diplomce sa fakulteta prirodnih nauka. Ekonomski migranti su svoj status radnika na privremenom radu resavali preko bilatelarnih dogovora srpskih drzava i zemalja zapadne Evrope, koje su uvozom fizicke radne snage, majstora i tehnicara svih vrasta resavali probleme za donjom klasom zaposlenih u svojoj privredi.

Kako su, medjutim, vremenom ti gastarbajteri, kako ih zovu Nemci, izrodili decu, koja su postala punopravni gradjani EU, to se i njihov status promenio utoliko sto su nekada privremeni radnici, postali pravi i trajni useljenici. Status izbeglica poslednjih decenija, od kako raste broj lokalnih ratova, dobijaju generacije prebeglica iz BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore i sa Kosmeta.

O njima su podjednako krajem devedesetih brinuli Nemcka, Francuska, Austrija, Italija, Svajcarska, Svedska, Norveska, da bi se pocetkom Bude li proces asimilacije ovih dosljaka uspeo, Srbija ce verovatno od izbeglica u ovim dalekim zemljama dobiti novu generaciju iseljenika. Uvek zeljni parceta svoje zemlje, svoje nacije i vere, Srbi u rasejanju su kupovali zemljiste podizali hramove i klubove, da bi se u njima druzili sa Bogom i izmedju sebe, da bi se obrazovali i kulturno uzdizali, da bi negovali svoj nacionalni identitet.

Tako su nastali Hilandar i jos manastira i hramova SPC u dijaspori, velika nacionalna udruzenja Srpska narodna odbrana, Srpska bratska pomoc i Srpski federalni savez, ali i na stotine klubova svih vrsta. Saradnja drzave i dijaspore bila je aktivna sve do dolaska komunista na vlast, kada se zvanicni Beograd ogradio od Srba i Srpske pravoslavne crkve u emigraciji.

Punih 50 godina Jugoslavija i Srbija nisu imale vezu sa srpskim iseljenicima u prekookeanskim zemljama, jer je SFRJ brinula samo o jugoslovenskim gastarbajterima u Evropi. Mada se zaklinjala u princip samoorganizovanja, odnosno u pravilo da nasi ljudi u tudjini treba sami sebi da prave drustvene i kulturne organizacije, SSRNJ, a i Savez komunista Jugoslavije su direktno, preko konzularnih predstavnistava uticali na rad jugoslovenskih klubova i udruzenja.

Kako je taj uticaj rastao, tako je rastao i broj tih klubova, iako je talas migracije radne snage iz SFRJ postepeno opadao. Ta pravilnost se najbolje vidi u cinjenici da je, na primer, Najvise ih je radilo u Nemackoj — 95, Svedskoj — 65 i Austriji — 26, a najmanje u Zapadnom Berlinu — 1.

Jedanaest godina kasnije,

FOTOREACTIVACION ADN PDF

Ilustrovana istorija sveta u četiri toma, drugi tom: Srednji vek i renesansa

Search results 14 results for Books: Hardcoverpages. Azijske civilizacije — Ilustrovana istorija sveta 5 Lists with This Book. Shopbop Designer Fashion Brands. Show results for Format Hardcover Paperback. Popaj rated it it was amazing Jul 19, Tatjana added it Feb 10, Goodreads helps you keep track of books you want to read. Azijska i africka carstva — Ilustrovana istorija sveta 14 Want to Read saving….

BOLETIN 5020 MUESTREO PDF

Istorija, mitologija

.

Related Articles